Или смо шизофрени према Богу или је Бог биполаран према нама. Како верујемо ко је Он, у ствари скоро сви се понашамо шизофрено према Богу.
Због једноставне опасности читања Библије без разумевања у којој се „ери“ налазимо – доба за теологе. Многи живе на клацкалици знајући ко је Бог, јер верују у сина Божјег, али не да је он ТАЈ син Божји – баш као Бог.
Зашто? Зато што је у Старом завету Бог волео, мрзео, љутио се, светио се, кажњавао, борио се, мрзео, презирао и помагао. И дошао је Исус говорећи: „Ја и Отац смо једно; ко је видео мене, видео је Оца.“ Нико није видео Оца осим онога који их је открио у Исусу. Али сада Бог осећа глад, плаче, искушава се, осећа се изданим, тугује, осећа се напуштеним, па чак и Бог бива убијен и обешен на дрво. Бог постаје човек.
Тада, велика већина хришћана живи у овом лимбу, не знајући ко је Бог, а Бог постаје „бог“ који је према свом расположењу или према нашим потребама.
Ако је веома свестан грешник, имаће веру у Милост, напуштајући веру у Бога, јер мисли да је благодат кишобран против цинизма. Или, ако је „освећени“ тип – легалиста, моралиста који не греши због недостатка прилике или страха (већину времена), Бог је Бог закона и освете, и који уништава оне који нису као он – „Господе, хвала ти што нисам као овај цариник.“
Они остају у овом лимбу, на овим клизаљкама где нога иде према потребама живота, претварајући Бога у „малог бога“ давања и узимања, претварајући Бога у оно што јесмо, иако Јеванђеље претвара мене у оно што је Бог!
Зато су данас наше проповедаонице готово у хаосу, данашње проповеди су све биполарне ако се упореде, један дође и каже да је то Благодат, други каже да је то Закон, трећи каже да је то благодат у закону, трећи каже Закон са Благодаћу – онда то постаје срамота.
Не постоје стандарди за хришћане. Ово је трагично и наноси више штете него ђаво, јер се ради у име Бога. А да не помињемо да се 80% проповеди заснивају на Старом завету, представљајући Бога који је само оперативан.
Питање је: Ко је Бог, како се Бог односи према мени? Како Бог делује у нама?
Једноставно. Или заиста верујеш да је Исус Бог, или губиш време. Што ме наводи на уверење да многи не могу верно веровати у ово, јер плодови представљени као речи, мисли и дела готово увек не одговарају отелотвореном Богу.
90% верује да је Исус Бог – Бог религије. Не Бог изван времена, стварања.
Стога, ако желим да знам ко је Бог, какав је Бог – читам оно што је написано о Исусу, кроз живо сведочење његових речи. Исус није престао да буде Бог зато што је постао човек, напротив. Управо тиме што постајемо људи, ми постајемо божански. То је Исусова дубока жеља, изречена у Јеванђељима, да постајемо све више и више људи, увек, и зато је Бог постао човек, и као што Леонардо Боф каже: „Човек какав је био, могао је бити само Бог.“
Озбиљно се излажемо ризику ако наставимо да Стари завет посматрамо као једини израз и карактер Бога за нас, као историјско сведочанство. Јер постоји огроман јаз између Бога кога представљају краљеви и пророци и оваплоћене Речи (са релационе тачке гледишта – а не у пророчанствима која су се испунила у Њему). Верујем свим срцем и исповедам сву своју веру у Исуса, Господа и Бога, и да је мој једини начин да сазнам какав је Бог дубоко познавање јеванђеља која представљају Исуса, који је у историји био Христос, и у Павловим посланицама цркве које представљају Христа, који је у историји био Исус.
У Старом завету, Бог је био оперативан. Бог се представио људима са минималном цивилизацијом, где су постојали „богови“. У Исусу, Он се представља као релациони Бог, Бог који се односи. У Старом завету, Бог је послао хлеб; у Исусу, Он је хлеб. У претку, Бог је излио воду из стене. У Исусу, Он је извор живе воде која је сишла са неба.
Код предака, Бог је био нешто чиме се могло управљати, споља, по правилима, по упутству. У Исусу, Бога треба доживети, бити живописан, поједен и испијен, Бог који живи у срцу.
Не губите време хвалисавим проповедима које само масирају наш его, немојте се заваравати, искусите Бога и живите Јеванђеље.
„Бог, који је много пута и на разне начине говорио у прошлости оцима кроз пророке, у ове последње дане говорио је нама у Сину своме, кога је поставио за наследника свега, кроз кога је и свет створио, који је одсјај славе његове и тачна слика његове...“ супстанца Њега (Бога) и држећи све речју [алилуја…] силе Своје (Синовљеве), очистивши се њиме од грехова наших, [алилуја…] седе с десне стране Величанства на висинама.“ {Свети Дух Јеврејима.}
Фабиано Морено