Уска капија! Исусове речи „Уђите на уска врата“. Колико хришћана није одрасло слушајући да су широка врата света врата кроз која верник пролази носећи светску одећу, светску косу, светски укус, а онда су све забранили у име текста који је погрешно и окрутно погрешно протумачен. У ствари, забрањивање је велики порок оних који то чине из окрутности у име Бога, у Христу у Јеванђељу. Једина забрана која је осуђујућа јесте неверовање, неверовање да је Христос син Божији.
Христос је рекао да је пут у пропаст широк, оно што човека води у пропаст јесте неверовање у Христа као спаситеља „ко не верује, осуђен је...“, супротно од овога је уски пут, узак је јер ништа не може да стане ван мере самог пута, пут је Христос, и будући да је Христос, има величину Христа, ширину Христа, дужину Христа, врата су уска јер су улаз на овај пут, биће, врата су уска јер су врата пута, биће Христово, само Христос може да стане и ништа друго!
Зато је то пут који почиње проласком кроз врата, као да, улазећи кроз врата, морате оставити све што сте носили пре тога, сву множину вере, сав пантеон богова маште и праксе нужности, врата су уска јер у вама има места само за вас и Христа. То значи оставити своје идоле, своја идолопоклонства, своје мржње, своје страхове, своје идиосинкразије, своју прошлост и гледати само на пут ових врата, са светиљком Божје Речи која говори: „Ко хоће да иде за мном, нека узме свој крст и следи ме.“
Широка врата су место где све стаје, ти и цела твоја прошлост, чак и Христу кроз његову жртву крви сам већ опростио, али ти инсистираш да је носиш, она постаје кућни љубимац, емоционално сакаћење, широка врата прихватају прилагодљиву веру, Бога приступачног мојим потребама, заправо, широка врата прихватају шетњу без Христа.
Христов позив је увек био и јесте што је могуће лакши, толико лак да је довољно, „јарам је мој благ и бреме је моје лако“, Христов пут захтева да га пратимо својим крстом, односно смрћу свога ја сваког дана, тако да сваког дана остане само Христос.
Фабиано Морено