Наследна клетва, скидање клетве и слично…
Ово није нова тема, али добија на замаху у Бразилу, што је изненађујуће с обзиром на то да добија на популарности и у историјским црквама.
Појавила се у САД осамдесетих година, али је у Бразилу снажно проширила пасторка Хелена Таннуре, између осталих пастора (углавном жена које шире и проповедају ову доктрину). Не желим да одузмем заслуге, понос или почасти овим женама, напротив, када се истражују, виде се људи од кредибилитета и карактера. Погодне даме, па чак и неке баке.
Тема разбијања наследних клетви или ослобођења од клетви предака, или чак семинара о исцељењу и ослобођењу увек доноси садржај са убедљивим говорима и библијским текстовима, да, јесте библијски, али антијеванђеоски. И уз помоћ овог документа објаснићу зашто.
Претпостављам да у Јеванђељу Христовом, није све што функционише исправно. Та сведочанства или спорадичне ситуације успеха у овим темама нису доктринарни доказ, баш као што је Павлова исцељујућа марамица била изузетак, баш као што је Петрова сенка била изузетак, баш као што је Исус рекао да је у Израелу било много удовица, али је само једна добила чудесно исцељење преко Илије, и баш као што је у Самарији било много губаваца, али је само Нееман био исцељен. Другим речима, Бог има слободу изузетка, као што је и Дух слободан, али ми не можемо претворити изузетак у индоктринацију.
Бог је замолио Мојсија да направи бронзану змију како би исцелио оне који је гледају, након што су га змије ујеле у стању побуне. Прво, то је био пророчки чин упућен Сину, друго, изузетак, који народ није разумео, јер је у 2. Краљевима 18, Језекија морао да уништи ову бронзану змију зато што је народ приносио жртве том предмету, зато што је изузетак претворио у доктрину.
Стога, ниједно сведочанство не може поништити или игнорисати манифестацију Божје силе, јер је Он слободан, међутим, ниједан облик осим Јеванђеља и онога што нам је апостолска црква оставила не може бити доктринарни, ова пракса је силогизам.
Можемо ли имати нешто библијско, али антијеванђеоско? ДА! Драстична грешка ДАНАС је гледати на Свето писмо које Христа види само као крај, или још горе, не гледати на Христа. У Христу имамо јасно откровење да је у Њему све постојало, назначено, испуњено, пре него што је било привремено и/или пророчко до Христа. Сада имамо откровење Христа, према Павлу, пуноћу времена, и због тога морамо гледати на цело Свето писмо које Христа види као ПОЧЕТАК и КРАЈ. Читајте све од Христа, и закључак свега се завршава у Христу. Осим тога, ако је у питању доктрина, онда је против јеванђеља, ако је у питању информација, онда је то само историјски ефекат или за други период који није за Цркву Јагњета.
Текст цитиран за ове прилике из Старог завета говори о непослушности и наставку ове непослушности Божјем закону датом јеврејском народу, тако примитивно и једноставно тумачење да зато што је то Стари завет нећу улазити у суштину како не бих проширио (неки други ако је потребно), у новом завету се углавном цитира Матеј 23:29 па надаље, јасно је у наративу да су фарисеји - религиозни људи тог времена који су, кроз лажни морал и духовност, „клањали“ пророке предака, иако су их они (њихови преци у овом случају) убијали, али они и даље не прихватају, не разумеју однос са Богом, и стога би „грех“ њихових предака пао на њих.
Грех непримања Месије, Христа. Пошто се односи на низ ствари и толико „невоља“ које би та генерација Јевреја осетила на својој кожи, као што се заправо догодило и испунило део „невоља“ седамдесете године после Христа.
Поред помињања дома Давидовог, Божјег негодовања због кажњавања безакоња до четвртог колена итд. То јест, тачке закона или изузеци. Окренимо се Јеванђељу, Христу, јер то је ауторитет који имамо за ову доктрину.
Павле у Посланици Галатима нас упозорава…
„Христос нас је искупио од клетве Закона тако што је за нас постао клетва, јер је писано: „Проклет је сваки који је објешен на дрвету! Да би се благослов Аврамов кроз Христа Исуса проширио на незнабошце, да бисмо вером примили обећање Духа.“
У Колошанима…
„И ви, који сте били мртви у својим преступима и необрезању свог тела; оживео вас је заједно са Њим, опростивши нам све наше грехе; и поништио је писану обавезу уредби које су биле супротне нама. Потпуно га је уклонио, прикуцавши га на крст; и разоружавши власти и силе зла, учини од њих јавни спектакл, победивши их све крстом. ... „
У Коринћанима…
Дакле, ако је ко у Христу, он је ново створење; старе ствари су прошле; гле, све ствари постадоше нове.
Ипак…
То јест, Бог је у Христу помирио свет са собом, не урачунавајући им њихове преступе; и поверио нам је реч помирења.
Ипак…
Јер је њега, који није знао греха, учинио грехом за нас; да бисмо могли постати праведност Божја у Њему.
Као и безброј других текстова Новог завета. Практичан пример је породица самог Исуса, јер у Исусовом родослову имамо проститутке, прељубнике, убице, идолопоклонике, геноцидне, децоубице, инцестуозне, перверзне људе... а Син Божији долази из овог родословља да докаже да је Христос – Бог оваплоћен – Умро – Васкрсао – Поништио на КРСТУ свако наследно проклетство за оне који верују у принос његове крви, његову жртву.
Прихватање прекида клетве за оне који исповедају Исуса и служе Му је као поништавање крста на Голготи, то је поништавање жртве јагњета. Не морамо да прекидамо клетву у нашим родословима, већ треба једном за свагда да верујемо у оно што је учињено у наше име.
Вапим као Павле пред овим покретом
О, будале! Ко их је зачарао? Зар није пред вашим очима Исус Христос био разапет као распет? Желео бих да знам само једну ствар: Да ли сте примили Духа држећи се закона или верујући у оно што сте чули? Зар сте толико неразумни да, почевши од Духа, сада покушавате да се усавршите сопственим трудом? Да ли је било узалуд што си толико патио? Ако је заиста било узалуд! Да ли Онај који вам даје Духа свога и чини чуда међу вама чини то делима закона или вером којом сте примили реч?
С друге стране, шта да радимо са нашом децом? Како објаснити понашања – грехе који се преносе генерацијама?
Шта смо ми? Ми смо окружење у којем живимо, са становишта понашања.
Поступке родитеља и њихов карактер лако копирају њихова деца, јер дете које живи у развратном окружењу ову праксу доживљава као уобичајен чин. То се назива репликација понашања, поред страха, који има моћ јачу од ђавола да нас спречи да живимо најбоље што Бог жели.
Један мудар човек је једном рекао, страх улази кроз врата, вера излази кроз прозор.
Практичан пример је веома чест у породици где је бака била разведена или није била срећно удата, да би се то поновило код њене ћерке, унуке итд. Ово је уобичајено у неколико сектора, од праксе понашања баке која није знала како да подучава своју ћерку и која је имала исто понашање у односима као и њена мајка, јер је то био здрав разум породице, односно, она је једноставно научила овај образац понашања у односима. Или чак због страха, страха да брак неће функционисати јер мајка није успела, траума, између многих других психоаналитичких фактора, та добра терапија даје више резултата него молитвене кампање и семинари ослобођења.
Ови семинари и кампање преносе понашање – лични карактер – на ђавола.
То нема никакве везе са наследним проклетством, већ са променом ума, понашања, и када Јеванђеље уђе, оно заиста исцељује појединца, јер долази до промене ума.
Иако познати духови делују у одређеним породицама, да, постоје кнежевине и силе које разумеју породице, градове, народе итд., легија демона у самој Гадарини то доказује када је рекла да не жели да напусти тај крај итд. Чак и ако је то случај, таква ствар је поништена, избрисана од стране Христа, када исповеда Христа. Након сусрета са Исусом, Гадарећанину није био потребан семинар о исцељењу нити скидање клетве, већ је само требало да се врати својој породици, јер у колевци породице која изражава бригу и љубав, праве мере имају моћ да исцеле сваку огорчену душу.
Наша деца су наше копије, једноставно је тако.
Сећам се књиге Чарлса Сперџена – „Принц проповедника“ (19. век) у којој се усудио да проповеда на семинару за раднике целе Западне Европе на тему: „Спасите децу“. Где је упозорио пасторе и проповеднике да дају значај деци, са највећом истином говорећи да спасење мора доћи до деце, а не чекати да их стигне док су млади или одрасли, да наша деца морају бити спасена док су још деца, чекање да постану млади да би се одлучили за Христа може бити превише ризично и да ће бити спасени сталним учењем Речи Јеванђеља, позивајући у то време целу Европу да организује своје недељне школе недељом ујутру искључиво за децу.
Ове Сперџонове речи ме терају да се замислим над собом и нашом децом, колико важности придајемо њиховом духовном животу? Не окупљамо се са својом децом да проучавамо Библију, не желимо да се будимо рано недељом и водимо их у недељну школу у име нашег одмора и удобности, у име нашег слободног времена суботњим вечерима које траје до зоре и заборављамо на њих ујутру, колико нас који бринемо о деци од пет до дванаест година зна да реч истине обитава у њима, и већ је очишћена речима које нам је Христос говорио. ДА, ове теме и семинари су толико успешни иако су против јеванђеља јер желимо да кривимо своје претке за оно што је наша одговорност и бринемо се о спасавању наше деце за Христа.
Желимо најбољу школу, спорт, енглески, пливање, поносни смо на добре оцене, интелигенцију и срећу наше деце, али мало ко од нас је забринут да спасе своју децу за Христа. Мислимо да је то природан процес, последица околине. НЕ! Они који су рођени у јеванђеоској колевци треба да буду спасени као деца; Младост је превише примамљива за оне који још нису имали прави сусрет са Христом.
Коначно, даћемо максималан значај дечјем одељењу, оно је најважније у цркви. И ја сам плод сестре Ромилде, која ме је са пет година научила да запамтим „Твоја реч је светиљка ногама мојим и светлост стази мојој.“ Натерао ме је да је рецитујем напамет јер још увек нисам знао да читам током богослужења, и то ми никада није излазило из главе, и за све у животу, за све грехе младости, коначно, знао сам да је ТВОЈА реч светиљка за моје ноге. Не бојим се рећи да црква, а понекад и родитељи, сврставају религију, моралне и бихевиоралне праксе евангелистичке или религиозне особе, у категорије које се више заснивају на страху него на савести, али сестра Ромилда ми је показала спасење кроз једноставну реч Јеванђеља када сам још била дете.
Више него икад су нам потребни семинари са родитељима и децом, конференције и састанци са родитељима и децом, али са истином јеванђеља као светлошћу која обасјава наше умове, како не бисмо пренели кривицу и страхове на нашу децу.
Фабиано Морено