Текст написан 2013. године, када га читам данас након што сам спасен, деловао је помало пророчки за то време.
Несумњиво постоји јасна промена у „облацима“ колективне свести ове дигиталне генерације у односу на цркву.
Црква је суверена у Христу, Жива, остаје непроменљива у својим доктринама, међутим начин окупљања, састанака са заједничким циљем, кроз друштвена или церемонијална средства, комуникација и дијалог, интеракција, односно начин постојања цркве је у сталној мутацији; разлика је у томе што се у дигиталном добу то дешава застрашујућом брзином.
Ако ове промене у церемонијалној и бихевиоралној сфери нису опажљиве, оне су већ стварне у облику колективне свести (колективна свест је друштвена теорија онога што већ постоји у свести као целини, где појединци имају исту мисао о промени или понашању у исто време и, или правцу, који још није опажљив очном сфером, али који може постојати у облику друштвене експлозије у сваком тренутку - Феномен друштвених демонстрација који се догодио у Бразилу под називом „није за 0,20“ је доказ ове теорије). Питање је времена за појаву нових „лица“ бразилске евангелистичке цркве коју је формирала ова генерација.
Која је ово генерација?
Млади људи који су заинтересовани за друштвене покрете, политику и одрживост, и више од тога, траже „чистоћу“ Цркве и истичу њену улогу у друштву;
Млади људи који не прихватају корупцију у политици, а камоли у цркви; Млади људи који прихватају цркву у политици, али не и политику у Цркви;
Млади људи који откривају да је црква Црква само ако иду даље од саме цркве, пролазећи кроз капије изнутра ка споља, замењујући стари слоган „дођите овамо“ са „хајдемо тамо...“, на улице, углове, јарке;
Генерација која се креће од искључености ка инклузији.
Која је ово генерација младих евангелиста?
То је генерација која има огроман приступ информацијама; слушају Пола Вошера, Џона Пајпера, Д. А. Карсона и читају „Рагбег Јеванђеље“, тренутно приступајући хиљадама информација о Јеванђељу, шта је црква, шта је истина – чак и из перспективе сваке особе, приступајући милионима текстова за неколико секунди, једноставним избором речи попут „десетак“, „шта је црква“, „светост“, „јеванђеље“, „хришћанство“ итд.
Са свим могућим облицима гаџета, рачунарима, лаптоповима, мобилним телефонима, таблетима, а ускоро и сатовима и наочарима, где свако може знати помало од свега или мало од свега.
Црква је томе својствена. Ова генерација младих евангелиста обрађује појаву нове цркве, чак и ако тога нису свесни. У овој цркви 2.0 неће бити места за показивање, ауторитаризам, стереотипе, наступе гласних проповедника са снажним гласовима, нити певаче у блиставим сјајима, са њиховим прославама и гламурима. Једини аутограм који ће тражити јесте онај истине са Јеванђељем Исусовим; млади људи који нису импресионирани гестовима и виком, јер само желе да потврде истину у својим срцима и да буду стално исцељени у својим душама.
Млади људи који имају друштвени живот, активисти су и грађани, стога црква више неће бити једини друштвени круг за евангелисте, јер ће открити да светлост сија у тами.
Бојим се да то не схватамо и да за то кривимо свет што улази у Цркву, а заправо Црква излази у свет.
Схватите то озбиљно, јер то може бити чиста истина.
Фабијано Морено – јул 2013.